Dama koja nestaje: A gde je Tamara

Pa gde je Tamara

Ne znam zašto mi se baš danas nametnulo da se pitam gde je Tamara, al’ u suštini – znam. Stihovi pesme Neše Leptira nikada mi nisu bili jasniji. Jeste da je on pevao o Nataši, al’ ja uvrtela: Tamara, pa Tamara. Valjda što je danas to češće i nekako poznatije ime. Al’ sva sreća i Bajaga je pominje. Za razliku od pokojnog Neše, on i dalje egzistira ovim prostorima, pa tako i Tamara. Iako je i ona – nestala. Sad može samo da peva. Ili da cvili.

I da rezimiram moju potrebu da saznam gde je Tamara:

  1. Uvek su mi ti stihovi bili tugaljivi i nekako me stezalo u grudima od unutrašnjih suza. (Ne od Kovida. Al’ opet, ko zna – da sam se testirala…)

2. Brinulo me što kaže gde je ta i ta, a da nam ne objasni?

3. Brinulo me: Koja Tamara (dobro Nataša)?

4. Pa onda: Da li je pesma ljubavna ?

5. Da nije upletena neka kriminalana radnja sa njenim nestankom?

6. Da li je Tamara isto što i Jelena, žena koje nema (Ive Andrića)?

7. Ako je jedini naš Nobelovac (bar pravi) a ne oni koji se guraju i umišljaju da su faraoni, napoleoni… mogao da opevava nestajuću ženu, onda tu stvarno nešto nije u redu – vekovima!

8. Pazi sad  – Hičkok : Dama koja nestaje!

Možda mi moja zaokupljenost dobrim trilerom pije krv

kao i želja da stalno nešto istražujem i seciram kao žabu, jer sam devica u horoskopu dovodi do tog istraživanja nestale Tamare:

https://www.telegraf.rs/vesti/2773455-seks-bande-prodaju-devojke-iz-istocne-evrope-starijim-azijatima-obecaju-im-odlicnu-zaradu-na-zapadu-a-tamo-ih-ceka-pakao-video

To oko horoskopa ne shvatajte baš ozbiljno. Danas sam devica, sutra strelac… Pa valjda sam i ja naučila da lažem. Danas kažem jedno, sutra drugo, prevrćem, okrećem na porub – k’o pravi političar. A riba od glave smrdi, pa kako da ti kažem… Prosto rečeno, bila sam mnogo dobar đak. A

jednom štreber – uvek štreber

Kako kažu – ja slušam. Sedi tamo! Ja sednem. Ustani i šetaj! Ja ustanem i šetam. Kesu na glavu (pardon – masku) –  ja kesu na glavu (malo sam i previše poslušna pa ne dopuštam ništa da viri). Rukavice za pranje sudova i to bez deterdženta na ruke dok šetaš ljubimca ili bilo koga na 40 stepeni! Ja povodac u plastične ruke, al’ bez deterdženta i šetam. Nemam kućnog ljubimca al’ imam moj povodac. Sa njim me i šetaju. Kako drugačije?!

Masku iza ušiju i preko nosa kad se šišaš  – masku na uši kad se sišam! Jer, sve zavisi od majstora tj ko te šiša! Čik, nek’ mi odseče gumicu za masku. Pa zna da bi je prijavila komunalnoj, ekološkoj policiji, a što je najcrnje – kriznom štabu. Ijaoj, tad bi videli čija majka crnu vunu prede.  Bole njih i za Tamaru i za Natašu i za mene i šta će da nam uđe, mislim bez maske, al’ zato ljudi primaju platu i zato se slikaju. To je za poštovanje. Ko sam ja njima da uzimam ‘leba, a uzimam ako ne nosim masku i plastične rukavice bez deterdženta?!

Pitam se da li je moguće da je Neša Leptir nešto znao …?!

Da nije zbog toga umro mlad, a tako talentovan. Ako ne znam ko je Tamara, a ono da vam kažem ko je Neša Leptir:

Zabavljač moje mladosti. Pevač, zabavljač, koji nas je do suza dovodio u KST-u  svojim satirično – humorističkim nastupima začinjenim njegovim pesmama. KST je bio diskoteka studenata tehnike. Tamo smo mi studentkinje ulazile besplatno i bile držane kao malo vode na dlanu od muških kolega raznih profila. Možda zato što smo se tako sigurno osećale u izlasku do 11-12 uveče,

a posle vraćale busom do studentskog stana, možda zato nismo ni najmanje sumnjali da su stihovi o nekoj nestaloj Tamari – samo stihovi:

Zašto sam ja tek sada nekako prepadnuta

A šta ako je Neša Leptrir ipak umro zato što je znao? Moožda je znao da će postojati nekada neke Tamare za koje se njihovi izabranici neće pitati gde su, jer su ih oni zakračunali pa znaju… Znaju gde su, a što mi ne znamo – baš ih nešto zabole. Ni brigu ne brigešaju jer, oni imaju pravo sa svojom ženom da rade šta hoće. Kod svoje kuće, razume se.Kao što se razume da je kuća – uvek njihova.

I još će – taj neki, onda tuđe Tamare, žene, majke, kćeri da ganja po tuđim kućama, da ih drmusa za ramena,

stavlja čarapu u usta, razvlači, siluje, jer je svoju sklonio i nju može samo on da sakriva i ne da da joj se vide oči, a ne nosi ni feredžu, a boga mi ni masku. Šta će joj maska, toj Tamari kad je niko nije ni video. Od koga da se krije kad je ona žena koje nema sa mužem koga ima, al’ previše. Baš mnogo, iz frižidera iskače i voli više našu decu od svoje – Tamare. Možda što su deca, šta znam?!

A ove ostale (Tamare, Nataše, Jelene, pa i one što im ni ime ne zna) kojima pokušava oči da pokrije, da ga ne gledaju tako bezobrazno – kao da se sve više bulje.

Kao da su im oči sve veće i sve drskije. Kao da ga pitaju: – A gde je tvoja Tamara? Šta si najahao na nas?! Što si napao na našu decu?!  A on sve više podiže masku u vis i namešta je srednjim prstom. Al’ tuđu masku. Svoju ne nosi. Verovatno ne vredi, jer je već viđen! Video on virus, video virus njega! Koga onda boli uvo za masku?! Virus?! A boga mi, ne!

Zato ja pitam: A gde je Tamara

Možda ona zna pa se zato krije da ne progovori:

Ko trguje našom decom, sestrama.. Ko im bez pitanja

” udara njekcije”?!

A što tebe, da te pitam, briga za  Nešinu Natašu i Jelenu koje nema i damu koja nestaje? Što, ti ćeš da ih sačuvaš tako što joj nabijaš masku na lice, i plastične rukavice i kad ne pere sudove?!

Ej bre, jesi li ti čuo za mašine za pranje sudova

Jesi li čuo da su feredže zabranjene u razvijenim zemljama?! Jel’ ti misliš ako sve Tamare uniformišeš,

da ih nećemo tražiti i kad – tad prepoznati i hteti ih natrag.?! Možda i tu što je sad pored tebe dok misli da nema kud?! Nema kome da se žali… Al’ ide maca iz svatova. Zaklela se zemlja raju…

Naći ćemo mi i Natašu, a boga mi i Tamaru. A onda džaba i maske i rukavice za pranje sudova…!

Please Post Your Comments & Reviews

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error

Enjoy this blog? Please spread the word :)

RSS
Follow by Email
Instagram