Tito još nije umro, a kad će – ne zna se

Tito ni slučajno nije umro, jer sva pošta stiže na njegovu adresu, a boga mi, ja bih rekla i – sa njegove adrese

ili

Kako je trinaestogodišnja devojčica najzaslužnija za izgradnju ove države:

  • Tako što je jednog jutra između mnogih sandučića u jedanaestospratnoj  zgradi, a među mnogim zgradama u Srbiji, baš njoj dobra vila spustila – pisamce! Ono, ko je kome spustio, tek će da se vidi, samo kažem – zasad vila je spustila devojčici.
  • Tako što je pisamce bilo šareno baš kao vilinska duga sa čarobnog štapića. Baš kao šarena vašarska bombona – kako spolja tako i iznutra. Svilena bombona kako se to zvalo. Svilen gajtan dolazi kasnije.
  • Tako što je baš devojčicina ulica pre trideset godina nosila ime Josipa Broza. A  vila k’o vila, pošto je iz bajke od preko sedam gora i sedam mora došla (a trebalo je vremena za taj prelet, priznaćete) pa nije znala da se ta ulica danas zove drugim imenom, našara na pismu – Ulica Maršala Tita broj taj i taj.

 Nepogrešivo je znala sve ostale podatke. Al’ ulica – niks!

  • Vila k’o vila iz bajke od preko sedam mora i sedam gora, zabrojala se i napisala na ceduljici ubačenoj u šareni kovertić:

       

Sad ‘ajde što se vila zabunila oko ulica i to, ali kako vila koja sve zna, ima čarobni štap, ima prijatelje svuda u svetu… kako nije znala da je moja sestričina:

A – porodični penzioner, jer joj je otac poginuo?!

B – Kako nije znala da mala pojma nema ko je Josip Broz, a tek Maršal Tito…! Cvrc.

C – Kako nije znala da malu zabole uvo za drugu decu kad ona nema oca, a niko o njoj ne brine, osim samohrane majke koja nema posao, a ima fakultet?! I naravno sve druge noćne more koje znače biti samohrana majka, bez stalnog zaposlenja, sa dečijim dodatkom od par hiljada koji redovno – kasni:

https://www.srbijadanas.com/vesti/drustvo/ona-je-samohrana-majka-devetoro-dece-iz-lacarka-od-njene-zivotne-price-poci-ce-vam-suze-na-oci-2019-04-10

https://zajecaronline.com/roditeljima-pred-praznike-kasni-deciji-i-roditeljski-dodatak/

D – Kako nije znala da mala nikad ne otvara sanduče, jer njoj niko ne piše?!

E – Kako ne zna da samohrana majka od male – loži papir u stanu, jeer nema grejanje?!

Kako je moja pokojna svekrva dobila to isto pismo od iste vile koja ne zna gde udara

  1. Kako vila koja ima sve spiskove na planeti – i crne i bele liste ne zna da je moja pokojna svekrva – pokojna?!
  2. Kako ne zna da ona ne zna da čita? A i daltonista je.
  3. Kako ne zna da su joj zadnje reči kad je umirala bile : “Lopovi, uzeše mi penziju!” I rekla je nešto za Notr-Dam, al’ ja francuski ne razumem. I ne znam otkud je znala da su naši dali pare za obnovu kad ne zna da čita. Možda samo latinicu…?! Ih znala je ona, nego ja naivna…!

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/milion-evra-za-notr-dam-brnabic-vlada-srbije-opredelila-sredstva-za-pomoc-simbolu/h6vh6v9

https://www.021.rs/story/Info/Srbija/205257/Penzioneri-masovno-krenuli-da-tuze-drzavu-zbog-umanjenja-penzija.html

Fora je u tome što je svekrvica preminula, koliko – onomad. U vreme ovog mandata. Ja mislim da je njen taj osvetnički duh još živ pa zato komunicira sa vilom. Nekom zlom, pretpostavljam. A vile su ipak žensko pa lanule negde i hop – dobra vila uzela šta njoj treba – da je više raje! I – ubacila pisamce!

Zameram vili, ma šta ona mislila o sebi:

To što je vila polupismena, odnosno asocijalna i kao da je pala sa marsa, ne daje joj  pravo da damama broji godine! Kome, bre, ona – stariji građanin?!  ’Ajde mala, nju boli uvo za sve.  Čitala je bajke – nikad. Drma je pubertet i ima svojih problema koji veze sa godinama nemaju. Bar ne sa viškom istih.

Al’ moja pokojna svekrva bi njoj – toj vili sa čarobnim štapićem, taj isti nabila u znaš već gde zbog samo pominjanja da je ona nešto – starija.

No, a vila mi je mladunica?!

Seda, matora, žarila i palila godinama i vekovima i misli da su neki to zaboravilai, a njoj će da kaže da je starija! Samo zato što se ona – vila  farba i maskira po potrebi, što za jednu pokojnu svekrvu – nije pristojno.

Kada to neko radi, makar bila i vila – domaćinska Srbija pati! Pošteni domaćini koji se ne šminkaju, ne preleću…  

Tako je govorila moja pokojna svekrva, a ja mislila da to govori da mene rezili, jer koristim karmin. A ono – pametnija pokojna svekrva i od mene i od vile. Znala ona za lakirovke drugih vrsta… Kakav moj karminčić i trun maskare zato što nemam neke trepavice…  Ma jok – to je ona znala gde đavo večera i tad dok nije bio rođen, tj nije ni večerao. Uh, stara veštica je to. Ne može njoj ni vila ništa. A očigledno – ni smrt!

I tačno se vidi da je šareno pisamce izgužvano, vidi se lepo. Niti znam ko ga je gužvao – da li moja sestričina, njena majka ili moja pokojna svekrva, ali ja bih se plašila.

Još kad je potpali koja god da je, a žensko je, uh! Možda jaše i metlu, mislim znajući svoju pokojnu svekrvu, ta sto posto gori u paklu šta mi je radila… Ne znam, ja bih se zabrinula. Ama spalila bih sve šibice i upaljače ili bih im bar zabranila da

(me) krešu!

I sad ’ajde što dobra vila ne vide da je umrla moja pokojna svekrva, nego kako ne vide da je umro Tito?! Kako joj niko ne javi preko sedam mora i sedam gora, taman živela u bajci, ali ima taj nesrećni čarobni štapić koji sija i u mraku .. ?! Jedino ako je – slepa.

A ćoravom namigivati isto je što i gluvom vikati, pa makar i na razglas – fajront, bre!!!

Breee!!!

Please Post Your Comments & Reviews

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error

Enjoy this blog? Please spread the word :)

RSS
Follow by Email
Instagram