Kako da sami spasite svoj život

Kako da sami spasite svoj život

Koliko puta ovih dana čujete da vam neko čuva život, brine se za vaše zdravlje, za zdravlje i život vaših bližnjih?!Gleda vas u oči i kaže da vas voli više od vas samih?!

Koliko puta ste u dosadašnjem životu čuli isto to – To je najbolje za tebe, ja ti samo mislim dobro… Ja sam ti prijatelj i brinem za tvoje dobro. Gleda vas

u oči i laže!

Ako niste na vreme o tome razmišljali, kao ni većina nas normalnih, lepo vaspitanih, poslušnih, odgovornih, vrednih, karakternih, naklonjenih dobru, a ne zlu… Nas koji u svojoj kući nisu čuli o podmetanju noge, lomljenju kičme i svega potrebnog da komšiji crkne krava:

Ako niste do sada, kažem, molim vas da počnete – sad!!! Dvanaest i pet je – već su vas osedlali

i vi ste dopustili da vas drugi više vole od vas samih.

A oni, nisu bili lenji, kao sa svojim životom, naprotiv – zavrnuli su rukave i svom snagom

skvasili vam krila da ne biste poleteli. Uhvatili u mrežu da ne biste pobegli. Hipnotisali pogledima da se ne biste setili – kad se probudite:

Da su vas upecali

woman s face

Sludeli vas , pa sad ne znate ko ste! I ne mrzi ih da kažu kako je to tako oduvek sa vama, pa su vas zato drugi i vodili kroz vaš život!

Sada vas zaskaču na ulici, hvataju za kragnu, škrguću zubima, uleću vam u noge, iako fudbaler – niste. A sve zato što vam misle bolje nego sami sebi. Otvaraju vam usta i zavrću rukav, ama mlate po glavi ako već sami nećete da primite stručno znanje.

Svima kojima je stručnost slabija strana u upravljanju svojim životom, nudim jedino moguće: vodič za upravljanje dotičnim! Samim tim i za spašavanje – istog!

Vodič:

Zaboravite sve što ste učili i u šta su vas ubeđivali prethodni koji vas vole k’o zenicu oka svoga!

Poslovice i izreke na kojima počivaju tvoje čitanke – zaboravi!

Pod hitno, bez pardona, bez zadrške, zaobilaženja istine, pravo u glavu i u sitna crevca!

Sa ove tačke gledišta imam utisak da su i poslovice, kao i naše stare umotvorine – i izmišljene da nas porobe, dezavuišu, uliju defetizam, liniju manjeg otpora i – predaju!

Dakle, zaboravi sledeće izreke ili poslovice:

1. Nemoj, pa se ne boj:

Da li ste vi lude neke, pa da u to i dalje verujete? Niste nikog ubili, opljačkali, potkazali, prevarili, pa sad mislite da neće ni on vas?! E pa onda ste nagraisali, prijatelji! Sve što ste znali, od sad ne znajte, ako mislite da preživite. Ako nastavite da se prenerazujete i zapisujete uvrede i povrede -fizičke i umne od onih koji nisu čitali knjige, već hodali po njima, ugasili ste.

4. Budali ne maši:

Doslovce – ne lupetajte. Jeste li vi mahli lajavcima sa ekrana da vam svaki dan govore kako ste običan, čak bedni smrtnik?! Kako ste glupi, nedokazani, neodgovorni?! Jeste li mahali gledajući ih sa oba oka – onima koji vam sada nude slepački štap? Jeste li zato kupovali zadnju reč tehnike da bi vas odatle sluđivali, jer su oni – ludi? Jel’ vas majka zato učila da se sklanjate od budala i ne družite se sa takvima?!

A kakve i ko su uopšte te budale pa im ne treba mahati? Pa otkud ti znaš ko je budala?! E to te majka nije naučila. Zato te sad takvi i vode. Budale. Al nisu klasične, čim ih niste ni prepoznali. A i kako bi, kad je sad budalasanje nekako na višem nivou?! Nije to ono kao za vreme naših baba koje su učile naše majke. Tad budala išla bočnim ulicama. Ovi danas – glavnom džadom, pa ti mahao – ne mahao – eto ti ih! Hvataju za gušu, za oči, udaraju po ciku. Ko bi rekao da je budala obučena u ‘talijansku ili parišku odeždu?! Ova današnja – isključivo!

Elem, Budala iz izreka naši starih nekad – znala da je budala, pa si znao onda i ti. Kako sad kad ne da ne priznaje da je budala, nego on maše tebi?!

Ej, maše da ideš za njim. Kao on zna gde će, a ti ne znaš. Il’ on misli da si ti budala, pa u inat hoće da ti maše. Misli da je to hrabrost. Budaletina. To je ono što pogiboh pričajući. Ama, svaka budala te hvata za kragnu da ti pokaže tvoj put. Video da ti ne znaš kud udaraš. Kako i zašto? Zato što si čitao knjige i poslovice! A on samo – hodao, nije ni razmišljao o tim tričarijama. Hodao, hodao i daleko stigao.

5. Nauka je majka znanja:

Ko ti je to rekao molim te? Samo da vam dam jedan prime: jeste li čuli ovih dana o ONOM virusu? Ako ste šta ČULI – to ste. Pa jeste li čuli kako se prenosi?! Ako ste šta čuli, to ste. A ko vam rekao? Nauka. Kažu – virusi skaču sa čoveka na čoveka – vazduhom, kopnom, morem i rekama… preko prepona, kula i gradova, sedam gora i mora. Sa kineske pijace – direkt na Fontanu Di Trevi!

A onda vam dođe druga nauka, pa kaže da su virusi neživi i da oni van tela ne postoje, ne mogu se preneti!

Stani, stani, ako sam dobro razumela, sad mi treba da vadimo kestenje iz vatre?! Ma je li – sad ja da kažem koja je nauka tačna?! Sad ja da demantujem najlepšu članicu Kriznog štaba i šire?! ( Što – lepši vam je Kon?!) Atraktivna plavuša – osim kad ustane, al’ koga briga. Ne znam što ste svi zapeli za njenu isfeniranu frizuru, kad žena samo to ima… Dobro, ima i nauku, al’ svoju, nekako nečuvenu. Al’ ako ne verujemo struci, ne znam čemu to da verujemo. Struka je valjda to – nauka?!

Tako da kad struka kaže – ta isfenirana atraktivno kad joj vreme nije, da se ljudi najviše zaražavaju pri poletanju aviona zbog većeg strujanja vazduha, vi nemojte da zanemite! Nipošto. Samo gledajte u frizuru, gledajte u frizuru, gledajte sad u istu boju rukavica i maske

i – to je to!

Ne putujete – NIDGE! Sedi di si, jer ni za di si – nisi!

6. Pametniji popuš(t)a(i)

E, to kad čujem, odma’ bi se tukla. Možda da sam na vreme stisnula… pesnicu, možda bi drugačije bilo. Popusti komšiji što pere kupatilo crevom, pa tebi lije voda sa plafona umesto iz tuša. I to prljava. Popusti nepoznatom tipu koji ti je provalio u vikendicu i tu živeo neko vreme dok ne dobije azil, al’ ne od tebe. Zabole ga uvo, bre, za tebe, a još manje za policiju koju si zvao, a oni ne mogu da ga nađu. Ne, i kad ga nađe policija kaže – da mu ne može ništa! Polež’o čovek u tvojoj kući – i šta sad?! Da se ljutimo?!

To vam kažem, zaboravite poslovice ovog tipa!

Pa opet – popusti kasirki bez dana tvoje škole i mrvice tvog integriteta kad ti kaže: – Marš napolje – nisi stavio masku!

Popusti jednom tvom detetu kad ti kaže: – Ćuti tu, budalo?!

Onda baci dizgine pod kola i putuj bez glave i bez repa. Daleko ti lepa kuća, sad kad je ni nemaš.

Kad si postao ono što su hteli – od tebe!

 Ne dajte da vas drugi brani i spašava vaš život!

DR NOVICA ĆERANIĆ:

One thought on “Kako da sami spasite svoj život

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error

Enjoy this blog? Please spread the word :)

RSS
Follow by Email
Instagram